Zašto ljudi ne plaćaju svoje dugove?

Zašto neki ljudi plaćaju svoje dugove dok drugi odugovlače? Bihejvioralna ekonomija i razumevanje društvenih trendova su deo odgovora.

Naplata dugova

Nikada ne bismo otišli u banku da uzmemo kredit za picu i kafu i patike,’ kaže slavni ekonomista Den Arijeli.

Ali korišćenjem kreditnih kartica neki ljudi nagomilavaju velike dugove samo za te stvari, jedan po jedan. U teoriji, dug je dug – u praksi, naši stavovi su mnogo komplikovaniji, kao što pokazuju skorašnji podaci.

Uzmimo pitanje kulturnog porekla: U zavisnosti od toga gde žive, ljudi osećaju različite nivoe krivice u vezi sa tim što duguju novac prijateljima, porodici ili kreditnim institucijama. Kao što pokazuje Studija o dugovima kompanije EOS iz 2017. godine, ljudi u Rusiji i SAD osećaju jači poriv da vrate dug banci; u Nemačkoj, dužnost da se otplati dug prijateljima i porodici je jača. Međutim, stopa plaćenih dugovanja raste postojano poslednjih godina, dospevši do stope naplate od 83% u 2017. godini.

Razumevanje donošenja odluka uz bihejvioralnu ekonomiju.

Za razliku od klasičnih ekonomskih modela, koji pretpostavljaju da se ljudi ponašaju racionalno, bihejvioralna ekonomija pokušava da razume naizgled iracionalne odluke. Istraživanje pokazuje da ljudi tretiraju novac različito u zavisnosti od njegovog izvora i namera koje su sa njim povezane. To je kao da uspostavljaju različite račune u svojoj glavi za pokrivanje različitih vrsta troškova. Kako god ovo ‘mentalno računovodstvo’ može da izgleda, razumljivo je da neko verovatno ne želi da izmiri svoje neplaćene račune novcem koji je dobio za rođendan.

Još jedno naizgled neracionalno ponašanje: Zašto ljudi istovremeno imaju dugove sa velikom kamatom dok uplaćuju na štedne račune sa manjim kamatama? Postoji verovatno veliki broj mogućih razloga: želja da se obezbedi raspoloživost sredstava za neočekivane troškove; strah da bi otplata dugova ušteđevinom smanjila pritisak da se štedi; nedostatak finansijskih znanja; ili nedovoljno vremena da se urade neophodne kalkulacije.

Da li su neki ljudi predodređeni za kreditni rizik?

Studija o dugovima kompanije EOS iz 2017. godine razdvaja dužnike u nekoliko kategorija sa različitim odnosom prema riziku, naknadama i otplati: opreznija ‘osoba koja izbegava dugove’, ‘povremeni dužnik’ i ‘dužnik sa hipotekom’ na jednoj strani, i ‘bezbrižni dužnik’ i ‘zavisnik od kredita’ na drugoj.

Za većinu dužnika, problem je pristupačnost. Jerg Šveda, Generalni direktor EOS Deutscher Inkasso-Dienst GmbH u Nemačkoj, kaže, ‘Ako bismo mogli da reprogramiramo dugove da bismo ih učinili pristupačnijim, onda bismo ohrabrili ljude da preduzmu korake ka oslobađanju od njih.’ Šta tačno znači pristupačnost za pojedinačnog klijenta je kompleksna kombinacija psiholoških osobina i okolnosti kao što su prihodi.

Učestalost EOS ličnosti dužnika razlikuje se u velikoj meri od zemlje do zemlje: dok su samo 3% Rusa zavisnici od kredita, 15% ljudi u SAD spada u ovu kategoriju. Sve ovo sugeriše da kulturni faktori igraju važnu ulogu u određivanju ličnih osobina, što za uzvrat utiče na ponašanje u vezi sa dugom.

Portrait photograph of Jörg Schweda, Managing Director of EOS Deutscher Inkasso-Dienst (DID)

Kako podići stopu naplate dugova.

Oslanjajući se na bihejvioralnu ekonomiju, profesor Georg Felzer, psiholog sa Univerziteta Harc kaže da svi ljudi nastoje da izbegnu gubitke, ali kako stavljaju otplate druga u okvir je od ključne važnosti. Neki vide otplatu duga kao gubitak. Ostali ga smatraju za dobitak, zbog toga što se odvajaju od starog prtljaga – ovo se naročito odnosi na ljude koji imaju ‘potrebu da stvari dovedu do kraja’.

‘Za službu za naplatu duga važno je da ohrabruje ljude da plate’, kaže Šveda. Naravno, postoji tvrdo jezgro ljudi koji nikada nisu imali nameru da otplate dugove. Šveda nastavlja: ‘Oni su dobro organizovani i predstavljaju ozbiljan problem za kompanije kojima je potrebno da naplate svoje dugove, naročito u slučajevima kada brzi kredit preko interneta čini njihove živote lakšim. Ali njihov broj je mali. U suštini, potrebno je da dužnicima pokažete perspektivu’, preporučuje Šveda. ‘Ako ljudi ne vide izlaz iz duga, oni često brzo obustave otplate. Izrada efikasnog plana upravljanja dugom (DMP) čini stvari vrednijim truda i jeftinijim za obe strane. Rešavanje spora je mnogo bolje od prisilne naplate.’

Masovni mediji i lako finansiranje povećavaju apetite za dug.

Uz individualne faktore, fenomeni koji obuhvataju celo društvo igraju svoju ulogu. Šveda kaže, ‘Ima mnogo društvenog pritiska na ljude da kupuju skupe osnovne stvari kao što su pametni telefoni i odgovarajuća odeća, samo da bi bili društveno prihvaćeni. Lako je ući u dug putem kreditnih kartica, beskamatnih finansiranja i reklama koje kažu da možete imati sve a platiti za to kasnije.’

Ovo takođe "igra" na ‘pozitivno gledanje na ono što je bliže sadašnjosti’: Za većinu ljudi, sadašnjost je važnija od budućnosti. Uživanje u kupovini prevazilazi neminovnu muku plaćanja, bilo da se radi o kreditnoj ili debitnoj kartici; zbog toga su ljudi skloniji da kupuju zato što se osećaju da je bezbolno da samo "provuku" karticu. Ali onda, kada plaćanje dospe, osećaju da je muka izolovana od prethodne nagrade, što ih čini manje sklonim da plate.

Prema Financial Conduct Authority Ujedinjenog Kraljevstva, 3,3m Britanaca bori se sa upornim dugom, a definisani su kao oni koji daju više novca na kamatu i troškove nego na smanjenje svog duga tokom 18-mesečnog perioda. Da li to možda neke kompanije aktivno pokušavaju da profitiraju od držanja ljudi u dugovima?

‘Ovo nije održivi poslovni model iz brojnih razloga. Ali čak i da jeste, to bi bilo neetički,’ kaže Šveda kao ekspert za nemačko tržište. Finansijska industrija bi trebalo da pomaže ljudima da nađu izlaz iz duga, a ne da ih drže u dugovima.’

Personalizacije je bolji pristup.

Šveda zagovara personalizovani pristup da bi se ovo postiglo, ‘Društvo se menja, a naplata dugova mora da se menja sa njim. To znači komunicirati sa ljudima koristeći medijum kojim im najviše odgovara i koristeći jezik koji oni razumeju i sa kojim mogu da se povežu.’ Sve više, kaže on, investicije u tehnologiju pomažu kompaniji EOS na ovom frontu, ‘Inovacije kao što su nove tehnologije poput veštačke inteligencije pomažu nam da prilagodimo planove otplate potrebama pojedinca.’ On kaže da je deo odgovora takođe da kreditori izbegavaju da pozajmljuju kreditno nesposobnim pojedincima – mnoge institucije koje daju kredite ili prodaju na kredit već koriste napredne tehnologije kako bi im pomogle u proceni kreditne sposobnosti.

In order to calculate repayment plans acceptable for customers, these should be as personal as possible to them. With the help of artificial intelligence, technologies are becoming more and more advanced in tailoring the repayment to personal needs.

Da zaključimo ponovnom osvrtom na primer Dena Arijelija. Da li je dug od €20.000 za picu, kafu i patike uvek loša ideja? Pa, zavisi: ako morate da platite dug na kreditnoj kartici sa visokom kamatom za frivolnosti iz prošlosti, možda ste racionalniji nego što to izgleda na prvi pogled. A posao kreditora je da to sazna.

podeli ovo

Štampanje