Ne gubite živce: Šta treba da znate o kupovini duga u centralnoj i istočnoj Evropi.
Svetska finansijska kriza i recesija koja je usledila potpuno su promenile evropsko tržište nefunkcionalnih kredita: zemlje centralne i istočne Evrope su sada žarišta trgovine a za 2018. godinu se predviđa još veći rast. Direktor organizacije EOS Marwin Ramcke objašnjava svoju strategiju za uspeh na ovom veoma kritičnom tržištu.
Posle kreditnog buma, udarila je svetska kriza.
„Snažan rast trgovine čiji smo svedoci motivisan je uslovima na tržištu koliko i strategijom“, kaže Ramcke. „Ili, da to kažem na bolji način, pokreće ga naša strateška fleksibilnost za iskorišćavanje mogućnosti tržišta.“ Posle kreditnog buma u regionu centralne i istočne Evrope, 2007. i 2008. nastupila je finansijska kriza. Brzo je postalo očigledno da će banke u centralnoj i istočnoj Evropi završiti sa velikim brojem nefunkcionalnih kredita – i to više obezbeđenih nego neobezbeđenih jer su hipoteke u principu veće od ličnih zajmova.
„Finansijske institucije sa kreditima kod kojih postoji problem uvek mogu malo da odlože dan obračuna, ali u određenom trenutku, nefunkcionalni krediti moraju da se objave i moraju da se preduzmu računovodstvene mere“, kaže Ramcke. Od 2008. do 2013, procenat nefunkcionalnih kredita u bruto broju kredita porastao je sa oko 3 na 17 procenata u Mađarskoj i Bugarskoj i na 20 procenata u Rumuniji – što je na sredini između Nemačke sa samo 2 procenta i Grčke gde je došlo do povećanja na 35 procenata svih kredita.
Marwin Ramcke ne krije svoje ambicije za istočnoevropska finansijska tržišta. Član odbora preduzeća EOS Group se seća da je ono tek polako ulazilo na tržište nefunkcionalnih kredita u istočnoj Evropi kada mu se on pridružio 2007. godine. „80 procenata zarade je dolazilo iz Nemačke“, kaže. „Ali moje očekivanje je da će tokom narednih godinu dana samo trećina zarade doći odatle – a po jedna trećina iz zapadne i istočne Evrope.“
Od preuzimanja odgovornosti za zemlje centralne i istočne Evrope prošle godine, Ramcke je pokrenuo još jednu važnu postepenu promenu za EOS na istočnom delu Evrope. Budući da je zauzeo mesto lidera na tržištu u kupovini neobezbeđenih dugovanja (lične pozajmice, obaveze po kreditnim karticama) u većini od 15 zemalja, EOS je 2016. godine kupio prve pakete problematičnih obezbeđenih kredita (stambene i komercijalne hipoteke). Pod Ramckeovim pokroviteljstvom, usledile su druge kupovine.
Očekuje se udvostručavanje zarade iz zemalja centralne i istočne Evrope.
EOS sada upravlja problematičnim hipotekama u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj Republici i Poljskoj – što je devet od 15 tržišta preduzeća u centralnoj i istočnoj Evropi.
„Želimo da nastavimo sa kupovinom problematičnih dugova na svim ovim tržištima“, kaže Ramcke. „A tokom sledeće dve godine, zaista očekujem da ćemo upravljati neobezbeđenim i obezbeđenim dugovanjima u svih ovih 15 zemalja centralne i istočne Evrope.“ Kaže čak da bi, ako se pojave prave prilike, na listu moglo da bude dodato još zemalja.
U 2016-2017. finansijskoj godini, EOS je kupio istočnoevropski dug u nominalnoj vrednosti od 1,8 milijardi evra, što je trećina ukupnih nominalnih kupovina grupacije EOS i više od polovine nominalne vrednosti kupljene u zemljama centralne i istočne Evrope tokom prethodne finansijske godine. Godišnja prodaja u regionu je porasla za gotovo 20 procenata na 131,1 milion u 2016-2017. godini, što je nešto preko petine ukupne prodaje preduzeća EOS Group. I kao navodno pokazuju još neobjavljene cifre, zarada pre odbitka poreza (earnings before taxes (EBT)) iz centralne i istočne Evrope udvostručila se tokom 2017-2018.
Pritisak Evropske unije je pomogao pokretanje tržišta.
„Istovremeno su kamatne stope opale i sve je više investicionih fondova želelo da investira u problematične dugove u istočnoj Evropi u nadi da će obezbediti dobar povraćaj ulaganja“, nastavlja Ramcke. „Dodajte pritisak Evropske centralne banke i drugih regulatornih tela na banke koje su imale nefunkcionalne kredite, i prodavci su u jednom trenutku odlučili da prodaju a kupci su najzad mogli da kupe.“ Tržište obezbeđenih nefunkcionalnih kredita u centralnoj i istočnoj Evropi zaista se pokrenulo 2015. i 2016. godine
„Kada su banke u istočnoj Evropi počele da prodaju obezbeđene nefunkcionalne kredite, bili smo u mogućnosti da izuzetno brzo reagujemo i ugrabimo komad tog novog tržišta“, kaže Ramcke. „Imali smo 10 godina iskustva u trgovini obezbeđenim nefunkcionalnim kreditima u Nemačkoj i za razliku od mnogih drugih igrača koje je zanimalo tržište obezbeđenih nefunkcionalnih kredita, EOS je već mnogo godina bio prisutan u 15 zemalja centralne i istočne Evrope i vrlo dobro poznavao zakonski okvir. Pored toga, znali smo kako da upravljamo dužnicima zahvaljujući našem poslovanju na polju neobezbeđenih dugova i znali smo mnoge od banaka koje su sada prodavale obezbeđene nefunkcionalne kredite i klijente sa tržišta neobezbeđenih nefunkcionalnih kredita.
Zbog čega je obrada duga obezbeđenog aktivom teža.
Kod svih preklapanja između Remkeovog poslovanja sa neobezbeđenim i obezbeđenim nefunkcionalnim kreditima, on i njegovo osoblje nisu morali da se prilagođavaju velikim razlikama. „Kod obezbeđenih nefunkcionalnih kredita, procene vrednosti su teže ili barem skuplje jer se radi o pojedinačnim projektima sa nekretninama koje morate da analizirate“, kaže Remke. „Neobezbeđeni nefunkcionalni krediti su obično paketi od mnogo hiljada kredita, mnogo manjeg obima, na koje možete da primenite statističku analizu – 'dju dilidžens' je mnogo lakši.“
Posle prvih obezbeđenih poslova na polju nefunkcionalnih kredita u Hrvatskoj i Rumuniji 2016. godine, EOS je osnovao Centar za transakcije sa nefunkcionalnim kreditima u svojim prostorijama u Hamburgu, centralizovanu uslugu za lakše poslovanje u proceni i upravljanju obezbeđenim nefunkcionalnim kreditima u zemljama centralne i istočne Evrope. Povrh svega toga, finansijsko-tehnološke inovacije kao što je softver preduzeća EOS za naplatu dugovanja Kollekto Plus i njegov Analitički centar olakšali su upravljanje dužnicima i njihovim planovima otplate za zaposlene preduzeća u istočnoj Evropi, podjednako za neobezbeđene i obezbeđene nefunkcionalne kredite.
Neki trgovci pokazuju očajničku želju da uđu u nefunkcionalne kredite.
„Tržište nefunkcionalnih kredita je veoma kritično i svako tržište je u nešto drugačijoj fazi u ciklusu prebacivanja kredita i pospremanja knjiga kredita u bankama“, kaže Ramcke. „Zbog toga je dobro biti tako geografski raznovrsno verziran.“
Ramcke vidi potencijalne mogućnosti za kupovinu u kratkom roku u privredama poput Mađarske i Hrvatske – mada ga brine to što smatra da konkurencija između međunarodnih investitora oko dolaska do nefunkcionalnih kredita ostaje jaka zahvaljujući niskim kamatnim stopama.
„Ključna stvar u finansijama je disciplina, svest o tome u kom trenutku neka investicija neće dati povraćaj ulaganja koji želite“, kaže Ramcke. „Važno je ne izgubiti živce kada ne pobedite na jednoj ili dve aukcije.“ Kaže da je pritisak da se investira dovodio to toga da fondovi plaćaju previsoku cenu za problematičan dug. I smatra da je rad za porodično preduzeće kao što je Otto Group vrlo koristan – njegovi ciljevi su 'održivi' i nisu povezani sa finansijskim kvartalima koji se neprekidno vrte u krug.
„Ono što me je najviše iznenadilo u vezi sa poslovanjem u zemljama centralne i istočne Evrope je poverenje – ili preveliko poverenje – nekih međunarodnih fondova pri određivanju cene nefunkcionalnih kredita“, kaže Ramcke. Činilo se da neki očajnički žele da dođu ne nefunkcionalnih kredita po svaku cenu ili uz svaki rizik ne bi li ostvarili povraćaj uloženog jer kamatne stope ostaju niske. „Videćemo ko je pogrešio a ko je bio u pravu odmah posle sledeće krize finansijskog tržišta.“